Prepoznavanje mobinga nije uvek lako, jer se često meša sa sukobima ili nesporazumima koji su deo svakodnevnog radnog života. Možemo prepoznati da je u pitanju mobing po znacima navedenim u nastavku.  

1. Smanjeno profesionalno samopouzdanje
   Pojedinac počinje da sumnja u svoje sposobnosti i da se oseća inferiorno zbog radnog okruženja, što mu otežava samostalno i samouvereno obavljanje zadataka 
2. Narušavanje ličnog dostojanstva
   Zaposleni se oseća nepoštovano, poniženo (očigledno ili manje očigledno) ili se njegovo mišljenje ignoriše.  
3. Ugrožavanje osećaja sigurnosti
   Radno okruženje je sve manje izvor podrške, snage, međusobne saradnje i jačanja blagostanja (to uzrokuje stalni stres i anksioznost). 
4. Izolacija
   Pojedinac je isključen iz grupnih aktivnosti, odluka ili važnih informacija. 
5. Ponavljajuća kritika
   Zaposleni je svakodnevno neopravdano kritikovan, optužen za greške.  
6. Ograničen pristup informacijama ili zadacima
   Zaposleni ne može efikasno da obavlja svoje zadatke ili da napreduje jer nije u mogućnosti da pristupi ključnim informacijama ili mogućnostima. 
7. Smanjenje autoriteta
   Uticaj i prava zaposlenog su sve ograničeniji, a njihov rad često nije prepoznat i cenjen.  
8. Stalno pronalaženje grešaka
   Najmanja greška izaziva preterano negativnu reakciju nadređenih ili kolega.  
9. Smanjena motivacija i posvećenost
   Radno okruženje stvara uslove koji rad čine teretom; kreativnost i spremnost za saradnju se smanjuju, a osećaj bespomoćnosti se povećava. 
10. Radno okruženje više nije izvor podrške i rasta
    Umesto podrške, zaposleni je okružen pritiskom i tišinom u kojoj pati sam.  
11. Fizički ili psihički simptomi
    Stalno stresno okruženje se manifestuje glavoboljama, nesanicom, anksioznošću, gubitkom apetita ili drugim problemima koji utiču na zdravlje. 

 Mobing je često suptilan i prikriven, ali njegov uticaj nije mali. Stoga je rano prepoznavanje znakova mobinga ključno. 

Svaki tim doživljava sukobe, ali oni ne predstavljaju mobing. Važno je prepoznati razliku između normalnog nesporazuma i sistematskog uznemiravanja - tu počinje razumevanje zdravog radnog okruženja. 

Jednokratni sukob ili nesporazum je obično pojedinačni događaj koji proizilazi iz različitog razumevanja situacije, greške ili neslaganja između kolega. Takve situacije mogu biti neprijatne, ali same po sebi ne predstavljaju mobing. Često su rezultat komunikacijskih praznina ili razlika u očekivanjima, a ponekad proizilaze i iz različitih vrednosti ili načina rada. 

Zdravo radno okruženje podstiče otvorenu komunikaciju, osećaj sigurnosti i stabilnosti, što omogućava brže rešavanje sukoba. U takvom okruženju, zaposleni se osećaju saslušanim i poštovanim, pa ne gube osećaj uticaja i moći u rešavanju sukoba. Glavna razlika između jednokratnog incidenta i mobinga je upornost i svrha ponašanja. Dok sukobi i nesporazumi obično prolaze, mobing ostavlja dugotrajne psihičke posledice vezane za posao. Prepoznavanje ovih razlika je ključno za sprečavanje štete i preduzimanje blagovremenih i odgovarajućih mera na radnom mestu.

Žrtva mobinga često doživljava teške psihičke tegobe: anksioznost, nesanicu, osećaj bespomoćnosti, gubitak samopouzdanja, čak i simptome depresije ili posttraumatskog stresnog poremećaja. Vremenom se odnosi van posla, motivacija i zdravlje takođe pogoršavaju. Mnogi ljudi počinju da se pitaju da li su oni krivi, što mobing dodatno pojačava i produžava. Evo nekoliko konkretnih koraka kada prepoznate mobing. 

1. Prepoznajte i priznajte problem.
   Shvatanje da je u pitanju sistematsko nasilje je prvi korak ka zaštiti.  
2. Ne tražite krivicu za mobing u sebi.
   Mobing nikada nije vaša krivica. Odgovornost mora da preuzme rukovodstvo.  
3. Zabeležite događaje.
   Napravite dnevnik događaja: zapišite datume, mesta, ko je bio prisutan, šta se dogodilo, sačuvajte mejlove ili druge poruke.  
4. Potražite podršku.
   Razgovarajte sa kolegama, prijateljima ili porodicom kojima verujete. Psihoterapeut vam može pomoći da razumete situaciju, postavite granice i ojačate samopouzdanje i osećaj unutrašnje snage.  
5. Obratite se odeljenju za ljudske resurse ili menadžmentu.
   Ako je moguće, prijavite ponašanje u skladu sa pravilima kompanije. Vaša evidencija zabeleženih incidenata će biti od pomoći.
6. Potražite stručnu i pravnu pomoć.
   U slučaju ozbiljnijeg ili dugotrajnijeg mobinga, potražite pomoć od sindikata, inspekcije rada ili advokata specijalizovanog za radno pravo. 
7. Vodite računa o svom zdravlju.
   Pobrinite se da dovoljno spavate, vežbate i obavljate aktivnosti koje vas opuštaju i čine srećnim.  
8. Postavite emocionalne granice.
   Pokušajte da jasno razdvojite posao od lične vrednosti. Mobing je ponašanje druge osobe, nije odraz vaših sposobnosti ili vrednosti.
9. Održavajte svoje fizičko i psihičko blagostanje.
   Radite stvari u kojima uživate i koje vas rasterećuju, vraćaju vam snagu i dobra osećanja (vežbanje, hobiji, humor, vežbe disanja, meditacija).  
10. Izgradite mrežu podrške.
    Verujte onima koji vas istinski razumeju i podržavaju i pružaju vam osećaj sigurnosti i razumevanja onoga što doživljavate. 

Vaša vrednost je jednako važna kao i vrednost bilo koje druge osobe i ne zavisi od toga kako se drugi ponašaju prema vama. Imate pravo na poštovanje, bezbedno radno okruženje i unutrašnji mir. Iako vam se ponekad može činiti da ste sami, potražite podršku i okružite se ljudima koji vam daju snagu i dozvoljavaju sebi da osetite da ste dovoljni. 

Svaki mali korak koji napravite za sebe, od prepoznavanja situacija, postavljanja granica do brige o svom telu i mentalnom zdravlju, može ojačati vašu unutrašnju snagu. Verujte sebi i svojim osećanjima i ne dozvolite nikome da vas ubedi u suprotno. Lične granice su ključne za zdrave odnose na poslu i efikasnu komunikaciju jedni sa drugima. Takođe je važno shvatiti da posao nije sve. Pravo bogatstvo života je u stvarima koje nas čine srećnim, inspirišu i daju nam energiju u vrednostima, hobijima, porodici, prijateljima i ispunjavajućim trenucima. Negujte ove delove života, jer ih možete preneti i na posao: biće vam lakše da brinete o sebi, postavite granice i prepoznate znake nezdravog radnog okruženja na vreme, pre nego što problemi eskaliraju.  

Briga o sebi, svojoj vrednosti i miru je stoga ključna. Time jasno stavljate do znanja  „dosta je“. Svaki takav korak je korak ka samopoštovanju, ka bezbednom i mirnom radnom okruženju gde mobing nema moć nad vama.  

Pripremio: Drago Švajger, mag. ZDT, psihoterapeut, osnivač i profesionalni vođa Uglašeni odnosi centra za psihoterapiju, savetovanje i edukaciju