Neka deca vežbaju deljenje na zabavan način. Možete im pomoći da to rade svaki dan. 

1.Razgovorom: „Kada sarađuješ i deliš sa drugima, svi se zabavljaju i lepo se provodimo.“ 2.Posmatranjem: „Tvoja drugarica je zaista dobro podelila loptu. To je bilo veoma ljubazno od nje.“  

3.Davanjem potvrde i pažnje kada vidite da vaše dete pokušava da sarađuje, deli ili se smenjuje. 4.Hvaleći trud, ne samo rezultat.  

5.Povezivanjem sa osećanjima: „Kako si se osećao/la kada si delio/la?“ i „Kako misliš da se druga osoba osećala?“ 

6. Primerom: pokažite im kako da dele i sarađuju svaki dan.  

7.Igranjem uloga u različitim situacijama. 

Mlađa deca svet doživljavaju prvenstveno kroz sopstvene potrebe i još uvek nemaju razvijen osećaj za tuđu perspektivu. Tek sa razvojem njihovog mozga, empatije i socijalnih veština povećava se njihova sposobnost razumevanja pravednosti, pregovaranja i zajedničkih ciljeva. Ako ne uzmemo u obzir faze razvoja deteta, mogu se pojaviti ponašanja

koja

su za njih još uvek previše zahtevna, što dovodi do frustracije i otpora. Kada prilagodimo očekivanja njihovom uzrastu i sposobnostima, pružamo im bezbedno okruženje za učenje, osećaj uspeha i postepeno jačanje njihove spremnosti za deljenje i saradnju. 

Kada dete odbija da deli i sarađuje, važno je razumeti da to nije problem koji se može povezati sa karakterom deteta, već normalan razvojni korak i proces. Važno je da roditelji ne prisiljavaju dete da deli i sarađuje i da ne primenjuju pritisak i kažnjavanje. To može biti odgovor na emocionalne i situacione faktore, ili se dete može osećati nesigurno i umorno. Tolerancija, smiren stav i razumevanje su ovde neophodna.  

Način na koji roditelji ili odrasli pristupaju detetu ima snažan uticaj na to da li će se osećati bezbedno, saslušano i spremno da uči nove veštine. Ako vaš pristup učini da se vaše dete oseća napadnuto ili prisilno, verovatno će se zatvoriti i odgovoriti otporom. Kao rezultat toga, osećaće se pogrešno shvaćeno, nedovoljno dobro, loše i neželjeno. Stoga je važno koristiti prijateljski ton, jasno izraziti očekivanja i pokušati razumeti detetova osećanja. 

Deljenje i saradnja se ne dešavaju preko noći. To je dugoročni proces koji nikada zapravo ne prestaje. Važno je ceniti svaki mali korak i trud deteta. Kroz svakodnevne prilike za igru, razgovor i zajedničko rešavanje problema, deca postepeno stiču socijalne veštine za život. Nežno vođenje i pozitivno ohrabrenje motivišu decu da razumeju i internalizuju važnost deljenja i saradnje. 

Pripremio: Drago Švajger, magistar zdt, psihoterapeut, osnivač i stručni vođa Uglašeni odnosi, centar za psihoterapiju, savetovanje i obrazovanje