Šta ako je sve što mislite da znate o vezama pogrešno?
Baš sve sigurno ne, samo ih moramo početi drugačije rešavati.
Nesuglasice su neizbežne, posebno kada naiđemo na sadržaj o našim vrednostima, uverenjima, ponašanju, odlukama, pa čak i poslu. Na kraju krajeva, nije moguće očekivati da se dvoje ljudi stalno slažu o svemu, što je i razlog zašto u međuljudskim odnosima (npr. partnerstvo, prijateljstvo, radno mesto itd.) ima mnogo nesuglasica. Ne mogu se sve međusobne komplikacije u potpunosti razumeti, ali je, naravno, želja svakog pojedinca da se čuje i vidi. Trvenja u međuljudskim odnosima utiču i na sopstveno osećanje samopoštovanja, samopouzdanja i dostojanstva, pa odnose doživljavamo kao složene, zahtevne i ponekad neupravljive, ali to postavlja prepreke na putu pomirenja i mira.
Zašto u vezama dolazi do komplikacija?
U stvari, međuljudske nesuglasice nisu problem, problem su koraci koje preduzimamo da ih rešimo kada se pojave. Najčešći pogrešan korak je intelektualizacija ili preziranje emocionalnog dela situacije. Fokusiramo se na racionalno objašnjenje i ideju o tome šta se trenutno dešava u ovom neslaganju, a to unosi hladnoću, prezir i otpor u odnos. Tada imamo osećaj da moramo još više da se branimo i dokažemo da smo u pravu. Kada nam je teško, intelektualizacija nam, nažalost, ne pomaže, iako bismo to želeli, jer briše emocije koje su najbolnije, ali ključne ako želimo da izlečimo slomljenost. Kada se ponašamo kao da su osećanja irelevantna, mi nažalost sprečavamo da naučimo da upravljamo emocijama, dok istovremeno jačamo osećaj da su odnosi teški i zamorni. Kao rezultat toga, sve se više udaljavamo od pronalaženja izvora moći za izlečenje odnosa.
Odnosi zahtevaju mnogo više.
U zdravim odnosima komunikacija je iskrena i preuzimamo odgovornost – sve ovo možemo postići ako uzmemo u obzir emocije sagovornika i sebe. Sve više istraživanja potvrđuje da izbegavanje emocija izaziva sklonost stresu, ljutnji i nezadovoljstvu, dok prihvatanje emocija jača samopouzdanje i samopoštovanje i čini nas tolerantnijim, razumljivijim i tolerantnijim u odnosima. Psihološki smo jači u izazovima koje nam postavljaju međuljudski odnosi, a samim tim i lakše rešavamo probleme.
Ključ nije u tome da se plašimo ili da pokušavamo da izbegnemo konflikt, već da naučimo kako da ga rešimo na zdrav način – ako mu pristupimo na pun poštovanja i pozitivan način, sukob je prilika za jačanje veza. Bilo da se veze testiraju kod kuće, na poslu ili u partnerstvu, veštine učenja mogu nam pomoći da rešimo nesuglasice na zdrav način i izgradimo jače odnose. Za zdravo rešavanje nesuglasica ključno je da se sagovornici osećaju shvaćenim i poštovanim. Ako želimo da izlečimo rascep u vezi, onda će nam pomoći ako smo:
- aktivni slušalac,
- obraćamo pažnju na svoje i emocije našeg sagovornika i vodimo računa o njima,
- uvek pokazujemo poštovanje prema drugoj osobi,
- održavamo pozitivan stav,
- otvoreni za konstruktivnu kritiku i povratne informacije ne dozvoljavajući našim emocijama da prevladaju,
- otvoreni i iskreni u svojim stavovima i osećanjima i pratimo koliko ih druga strana odgovara i poštuje.
Kada sukob učinimo transparentnim, kada preuzmemo odgovornost za svoju ulogu u sukobu, i kada rešimo konflikt, mi se približavamo. Naša vezanost i osećaj pripadnosti su znatno poboljšani. Važan deo rešavanja nesuglasica je i svest da, iako se ljudi i dalje ne slažu, to je manje važno od toga koliko poštuju jedni druge.
Postoji nada za prekinute veze
Rešavanje sukoba zahteva jačanje međuljudskih veština, koje su neophodne za ljubavne i efikasne odnose. Ovo rešenje sa sobom nosi i proces upoznavanja sebe, a samim tim i upoznavanja sopstvenih grešaka, mana i prednosti. U stvari, to je proces ovladavanja sopstvenim emocijama, iskustvima i mislima, što je izuzetno važno za odnose.Naime, pomaže da se izleče traume iz prošlosti koje smo doživeli u vezama i koje bi mogle da utiču na sadašnjost, a pre svega podstiče na razmišljanje o emocijama i jača njihovu regulaciju. Na ovaj način učimo da upravljamo ličnim i profesionalnim sukobima. Ovo je osnovni preduslov da možemo da prihvatimo sopstvenu odgovornost i na taj način igramo aktivnu ulogu u izgradnji zadovoljavajućih odnosa. Nikada nismo prestari da počnemo da gradimo ove veštine, jer koristi mogu trajati ceo život.
Rastanak je ponekad neizbežan i donosi nove puteve
Ponekad radimo mnogo, ali ne ide. Ni to nije loše. Nisu sve veze doživotne. U stvari, drugi možda nikada neće prevazići svoju zonu udobnosti, svoj prividni ponos i preuzeti sopstvene odgovornosti prema drugima u odnosima. Normalno je da se određene veze prekinu, jer je nemoguće održavati sve veze zauvek. Upravo rastanak od određenih ljudi u naše živote unosi mir, kontakt sa samim sobom i mogućnost ličnog rasta, ali pazite; ponekad je najlakši način da se oprosti, pa nemojmo odustati tek tako. Rastanak može biti znak da se ne usuđujemo da se suočimo i sretnemo sami sa sobom – tada je lakše otići nego naići na sopstvene prepreke. Ova svest je neophodna za zdravu odluku. Na kraju krajeva, svi želimo nove mogućnosti i ljude sa kojima možemo da gradimo harmonične odnose. Nemojte čekati da se to dogodi, već sami počnite da gradite harmonične odnose. I budite hrabri, jer to možete.
Autor članka: Drago Švajger, mag. ZDŠ, rukovodilac i osnivač Centra za psihoterapiju, savetovanje i edukaciju harmonizovanih odnosa.
