Razvoj deteta u ranim godinama
Potrebe za normalan razvoj deteta ostaju prilično stabilne: sigurnost, struktura, podrška i ljubav. Međutim, roditelji ispunjavaju ove potrebe na različite načine. Roditeljski stilovi se dosta razlikuju jedan od drugog, posebno je korisno usvojiti onaj u kome možemo biti dosledni i koji će podržati razvoj deteta i zadovoljiti osnovne potrebe.
Roditelj je detetu najvažnija osoba u prvim godinama života. Predstavlja sigurnost, utočište, učitelja i uzor. U ranim godinama dete ne primećuje greške roditelja, već pre svega upija sve što vidi i doživi u svom okruženju.
Na ponašanje deteta u velikoj meri utiču pozitivne interakcije podrške sa roditeljima i drugim starateljima. Rane interakcije imaju dugotrajan uticaj na razvoj i tok života.
U prvim godinama života deca uče da posmatraju i istražuju okolinu, uče jezičke veštine, druže se, a zatim polako usvajaju ponašanja koja ih navode na samostalno delovanje u društvu.
Imitacija kao proces učenja
Potrebe za normalan razvoj deteta ostaju prilično stabilne: sigurnost, struktura, podrška i ljubav. Međutim, roditelji ispunjavaju ove potrebe na različite načine. Roditeljski stilovi se dosta razlikuju jedan od drugog, posebno je korisno usvojiti onaj u kome možemo biti dosledni i koji će podržati razvoj deteta i zadovoljiti osnovne potrebe.
Roditelj je detetu najvažnija osoba u prvim godinama života. Predstavlja sigurnost, utočište, učitelja i uzor. U ranim godinama dete ne primećuje greške roditelja, već pre svega upija sve što vidi i doživi u svom okruženju.
Na ponašanje deteta u velikoj meri utiču pozitivne interakcije podrške sa roditeljima i drugim starateljima. Rane interakcije imaju dugotrajan uticaj na razvoj i tok života.
U prvim godinama života deca uče da posmatraju i istražuju okolinu, uče jezičke veštine, druže se, a zatim polako usvajaju ponašanja koja ih navode na samostalno delovanje u društu.
Kada je u pitanju roditeljstvo, može nam pomoći da se zapitamo:
- Koje vrednosti želimo da prenesemo našoj deci? Koja ponašanja podržavaju ove vrednosti? Kako mogu da uključim ova ponašanja u svoj svakodnevni život i život moje dece?
- Ako su mi, na primer, važne vrednosti poštovanje, briga, dobrota i ljubav, onda možemo da se zapitamo, kako ih izražavamo u svakodnevnom životu?
- Da li sam poštovan i ljubazan prema prodavačici u prodavnici? Osmehujem se njemu/joj, zahvalim se? Strpljivo čekam u redu za kasu i ne žalim se kako je spora?
Ključ roditeljstva je da savladamo ponašanje koje bismo želeli da naša deca usvoje.
SAMOREFLEKSIJA JE VAŽNA
Ako su u životu deteta prisutna oba roditelja, preporučuje se da se dogovore oko određenih pravila i ponašanja, a zatim da ih se pridržavaju. Kada jedan roditelj psuje, a drugi želi da izbegne psovanje u roditeljstvu, detetu će biti teže da posluša želje drugog roditelja.
On ne vidi smisao u određenim pravilima ako ih ne vidi u praksi u svom okruženju.
Ako želimo da budemo primer svojim potomcima, to naravno znači da obraćamo pažnju na svoje ponašanje, svoje reakcije i reakcije u određenim situacijama.
Roditeljska samorefleksija je ključna za dobrobit i razvoj deteta. Naravno, ovo može biti prilično opterećujuće, tako da nema smisla težiti perfekcionizmu. Ne postoji savršeno roditeljstvo, a dete je sopstvena ličnost, koja ima svoj temperament i razne uticaje iz okoline.
Ipak, dobro je da budemo svesni našeg restriktivnog ponašanja, koje u određenim aspektima može negativno da utiče na razvoj deteta – na primer, prekomerno korišćenje telefona kada smo sa detetom, rešavanje problema sa vrištanjem, nekontrolisani izlivi besa itd.
Dela znače više od reči
Važno je da postupci roditelja budu dosledni i u skladu sa izgovorenim rečima.
Ljudima je generalno mnogo više stalo do dela nego reči. Sigurno smo čuli naše potomke kako govore: „Mama, zašto možeš da koristiš telefon za stolom?“, „Tata, zašto možeš da jedeš čokoladu posle ručka?“.
Ako nas dete vidi da jedemo čokoladu posle ručka, neće da sluša kada mu to zabranimo. Lakše će savladati ovo ponašanje ako ne postoji mogućnost da jede čokoladu posle ručka u njegovom području percepcije. Naravno, takvo ponašanje se može naučiti i drugde, ali se često osnovne navike najbolje nauče u kućnom okruženju.
Ponekad se dešava da se primerom postigne suprotan efekat – ako se dete oseća neprijatno, zbog određenog ponašanja roditelja i ako određeno roditeljsko ponašanje izaziva strah, bes, zabrinutost, kasnije može da razvije suprotno ponašanje. Na primer, detetu je neprijatno ako jedan od roditelja puši, brine se da će se roditelj ozbiljno razboleti. Pošto je u detinjstvu imao jak otpor prema pušenju, u odraslom dobu izbegava i cigarete.
Međutim, može se desiti i suprotno – roditeljski primer internalizujemo tako da sa godinama počnemo da se ponašamo kao oni, čak i ako nam se to najviše ne sviđa – na primer, preteramo s čišćenjem stana jer su nam roditelji bili previše fokusirani na čistoću ili previše energije fokusiramo na posao, jer smo živeli sa roditeljima koji su većinu dana provodili na poslu.
Snaga reči
Ipak, naravno, ne smemo zaboraviti moć reči. Reči imaju snažan uticaj na razvoj deteta – pomažu da se kod deteta formiraju pogledi i uverenja o sebi, svetu i drugim ljudima – ako kao detetov roditelj mnogo upoređujemo sa drugima i kažemo mu da je komšija Marko bolji ili vredniji od njega, možese pojaviti nezdravo poređenje sa drugima u svemu što radi. Ako mnogo komentarišemo izgled deteta, ono može da razvije restriktivan odnos prema telu, ako dete hvalimo samo odličnim ocenama, može razviti osećaj da vredi tek kada nešto postigne itd.
Roditeljstvo je jedna od najdivnijih, najzanimljivijih i istovremeno najizazovnijih uloga koje igramo u životu. Ali ne postoji krajnji recept za savršeno roditeljstvo. Najvažnije je da dajemo sve od sebe, podržavamo dete, prihvatamo ga takvo kakvo jeste, trudimo se da budemo najbolji mogući primer i volimo ga.
Autor: Psihologija Brst
