To što smo usamljeni ne znači da smo čudni!
Skoro svako se u nekom trenutku oseća usamljeno. To je neizbežan osećaj koji može biti izazvan mnogim faktorima. Usamljenost najčešće povezujemo sa nevoljom koju doživljavamo nakon raskida sa partnerom ili kada izgubimo voljenu osobu. Posebno kada previše vremena provodimo sami, recimo tokom praznika, vikendom, ili na primer u socijalnoj izolaciji koju smo doživeli tokom pandemije Covid-19. Bez obzira na uzrok, svi mi osećamo usamljenost u nekom trenutku svog života. Kada to osetimo, čini se kao da smo sami na svetu, da nemamo kome da se obratimo, sa kim možemo da imamo redovan razgovor. Pre svega, da smo potpuno sami u ovim osećanjima.
Usamljenost boli
Usamljenost je u osnovi unutrašnji osećaj praznine i napuštenosti. Čini se kao da smo u trenutku potpuno sami, izolovani od spoljašnjeg sveta, ili se osećamo kao da nemamo kome da se obratimo. Tek kada doživimo osećaj usamljenosti, počinjemo da shvatamo koliko to boli.
Usamljenost ima svoje posledice
Svako ko je iskusio dugotrajnu usamljenost zna koliko ju je teško prevazići. Mnogi kažu da šta god da rade, nije dovoljno da ta osećanja smiri i da se anksioznost zameni radošću. Kada se dugo osećamo usamljeno, ova uznemirujuća iskustva mogu uticati na naše zdravlje. Posledice su različite.
Emocionalni bol
Nekoliko studija je potvrdilo vezu između usamljenosti i simptoma depresije, anksioznosti i gubitka smisla.
Fizičko zdravlje
Osobe koje dugo (više od tri meseca) doživljavaju usamljenost, imaju oslabljen imuni sistem, prijavljuju lošije zdravlje, dobrobit i podložni su raznim zdravstvenim problemima.
Fizički bol
Istraživanja pokazuju da su oblasti mozga koje se bave socijalnom isključenošću i posledično usamljenošću iste oblasti koje su odgovorne za fizički bol. Usamljena osoba će intenzivnije osećati različite fizičke bolove i teže će ih otkloniti nego osoba koja ne prijavljuje preterano osećanje usamljenosti. To su bolovi u donjem delu leđa, rukama, nogama, glavobolja i opšti doživljaj bola u telu.
Šta ne treba raditi kada se osećate usamljeno
Sa željom da se ponovo osete bolje i da se suoče sa usamljenošću, mnogi pribegavaju rešenjima koja, nažalost to nisu. Evo nekoliko saveta kada se osećate usamljeno duže vreme.
- Ne pokušavajte da uradite sve odjednom:
- postavite male ciljeve koje ćete lako postići.. Prevelike ciljeve je teže postići, pa mogu povećati osećaj frustracije. Male korake je lakše postići, pa donose mala rešenja koja vraćaju snagu i osećaj kntrole.
- Ne fokusirajte se na stvari koje ne možete da promenite
- :usmerite svoje vreme i energiju na sebe i na to da se osećate bolje. Recimo uz redovno vežbanje, čitanje, hobije itd.
- Ne upoređujte se a drugima
- na društvenim mrežama obično vidite samo stvari koje ljudi žele da podele i mogu da budu iskrivljene. Uporedite sebe sa sobom i trudite se da budete bolja verzija sebe.
- Ne govorite sebi da ste sami: mnogi ljudi se osećaju usamljeno u nekom trenutku svog života, ali podrška je dostupna. Verujte da ste okruženi ljudima koji vam mogu ponuditi podršku ili rešenje.
- Nemojte birati alkohol, cigarete, kockanje ili drogu da biste ublažili usamljenost: sve ovo može dugoročno doprineti i pogoršati loše mentalno zdravlje, ali se ne bavi osnovnim osećanjima koja vode do usamljenosti.
Šta da radite ako se osećate usamljeno?
Iako se ponekad čini da iz usamljenosti nema izlaza ili je bolno – rešenja postoje. Važno je shvatiti da je usamljenost neprijatno iskustvo koje vodi i do neprijatnih misli. Shodno tome, ova razmišljanja nam nalažu da nema rešenja. Ali rešenja su na dohvat ruke i pomažu da se osećate bolje.
Usamljenost se može prevazići na različite načine.
- Razgovarajte sa drugima o tome kako se osećate: Stidimo se što smo sami, pa ne želimo da pričamo o tome iz straha od ranjivosti i mogućeg odbacivanja. Međutim, važno je da se ohrabrite i podelite svoja osećanja sa drugima.
- Znajte da niste sami u ovim osećanjim a:usamljenost je univerzalno iskustvo i deo svih nas.
- Ono što osećate će proć i: Usamljenost nam može dati lažna osećanja da stvari nikada neće biti bolje. Ali može i bolje, jer sva osećanja prolaze. Ali uvek možemo da ojačamo one pozitivne, koje mnogo pomažu.
- Vi imate kontrolu: koristite moć u sebi da napravite pozitivne promene u svom životu. To možete učiniti tako što ćete se opustiti, razmišljati ili se baviti novim hobijem.
- Ne krivite sebe - to samo pogoršava situaciju i nije od pomoći.
- Pomozite drugima: Istraživanja pokazuju da ljudi koji pomažu drugima (bilo kao volonteri u nevladinim organizacijama ili u svom ličnom životu) povećavaju osećaj zadovoljstva, sreće i empatije prema sebi.
- Pomozite sebi humorom: kada doživljavamo usamljenost, previše ozbiljno i strogo gledamo na sebe i svet. Humor nam može pomoći (gledanje humorističnih serija, čitanje viceva, gledanje smešnih video zapisa itd.). Humor pomaže u jačanju pozitivnih osećanja, kao rezultat toga na situaciju gledamo sa zdrave distance.
- Ne zaboravite da se povežete sa drugima: u vremenima usamljenosti, možda nemamo kome da se obratimo. Takođe se možete pridružiti raznim sportskim, kulturnim ili muzičkim klubovima koji će vam pomoći da se kreativno izrazite i povežete sa drugima.
- Prihvatite da nećete biti svačiji prijatelj, i to je u redu :ne možemo se savršeno slagati sa svakom osobom koju sretnemo. To nije odraz vaše vrednosti.
- Težite zdravim odnosima: Važno je poštovati druge kao i sebe. Ako se fokusirate samo na sebe i svoje potrebe, vaša veza može patiti.
Tada čeznemo za vezom koja izgleda bezizlazna. Kao rezultat, povećava se osećaj bespomoćnosti i beznađa. Ali zaboravimo da je najvažniji odnos prema sebi i bliskost koju sebi dajemo. Ako ne volimo sebe, privući ćemo pogrešne ljude.
Stoga je bitno da ne igramo ulogu žrtve i da shvatimo da nismo na milosti sudbine. U sebi imamo mnogo izvora snage koje u najtežim trenucima nismo svesni.
Zato svaki dan posvetite brizi o sebi. Pritom budite nežni, saosećajni, kao što biste bili sa prijateljem kome je potrebna vaša pomoć. Znamo da budemo ljubazni prema drugima, ali kada smo mi u pitanju, često reagujemo oštro i preterano visokim standardima. Najteži trenuci nas uče nečemu novom, pomažu nam da rastemo i usavršavamo se. Sve će biti ok. Vi ste na sigurnom. Proći će.
Drago Švajger, mag. ZDŠ, rukovodilac i osnivač Centra za psihoterapiju, savetovanje i edukaciju, Uglašeni odnosi
